Djevojčice slušaju poeziju
ŽIRAFA ŽERALDINA
Žirafa Žeraldina
Dama otmena i fina
Sedela u debelom hladu
Na slamčicu pila limunadu
Žirafe imaju dugačak vrat
Zato im duže i po celi sat
U neko letnje i toplo veče
To zadovoljstvo niz grlo teče
Odnekud iz džungle naišao on
Trapavi teški slon:
- Komšinice draga, baš imaš zgodu
Piti hladnu limunadu a ne vodu...
Na to će Žirafa Žeraldina
Kao svaka dama otmena i fina:
- Ah, ali zato kada je gripa
Ne pomaže ni satima da se sipa
Čaj oblozi nikakav lek
A sve kao da traje čitav vek
Svako zadovoljstvo tako se plati
Meni zbog toga grlo pati
PUZ TURISTA
U predvecerje, u prvi mracak,
Puz krenuo na put dugacak.
Krenuo niz do, dole na reku,
Na put dugacak cak i coveku.
Zelenom livadom sto sjajem blista,
Krenuo kao svaki moderni turista.
Sve u kucicu, a kucicu na ledja,
Svaki kamicak za njega je medja.
Isao pravo, obisao levo, zatim desno
Negde bilo lako, a negde vrlo tesno.
Citavu zvezdanu noc putovao je tako,
U zoru sa suncem k'o da se nije mak'o.
Zatim je put reke naisla lepa Ana
I puza ponela izmedju dva nezna dlana.
BIJELA PCELA*
I po gradu i po selu,
Trazio sam bijelu pcelu.
Pitao sam mnoge ljude,
Svi su stali da se cude:
-Bijela pcela!? - gdje to ima,
Valjda samo u snovima.
- Znas li ti, strasni lave?
- Necu da me ludom prave,
Nema toga ni u prici...
- Dobro, lave, daj ne rici.
Kud cu, sta cu i na kraju,
Stignem kuci zavicaju.
Na livadi ispod kruske,
Ana meni ko iz puske:
- "Bijela pcela", cik mi reci,
Sta se cudis, pa u Rijeci!
_____________
*peti potomak i casopis za decu u Rijeci
HIPOPOTAM*
I tam' i am'
Hoda jedan hipopotam
Nesnosno sunce pece
Ni reka vise ne tece
Umesto duboka i dulja
Sada je prepuna mulja
Tu ne moze da se kupa
Reka je prepuna rupa
Hipopotam snazni dasa
Sebi brzo trazi spasa
Nadje jedan dubok vir
Hladnu vodu i svoj mir
Tek sto umi pola lica
Dodje i hipopotamica
Prskati ga poce ona
Bez pardona, bez pardona
_____________________
* hipopotam - nilski konj
KROKODIL
Krokodil je cudna zverka
Iz prikrajka stalno merka
Naoko miran iz svog mulja
Prema zrtvi se necujno sulja
Cim neka zivotinja vodi kroci
Krokodil zverka na nju skoci
Nije mi zao krokodilske koze
I sto se od nje tasne mnoze
Jer dok zedna gazela vodu pije
Krokodila bi neko trebalo da bije
OSTRVO PORTO SANTO
Ne volim zimu, sneg, ledenu santu,
Dizem sidro, idem na Porto Santu.
Ne volim ovu stud, ledenu hladnocu,
Pakujem stvari i idem kuda hocu.
Ne volim pahuljice, mnogo mi je draza
Na Portu duga, prekrasna plaza.
Ne volim celac, volim meki zlatni pesak,
Toplo more i suncev blesak.
Ne volim mecavu, gusi mi slobodu,
Najvise volim toplu kristalnu vodu.
Ne volim zimu i to ti je eto,
Zato bezim tamo gde je stalno leto.
PANONSKO MORE U DERVENTI
Verovali ne bi al' nauka tako kaze
Davno, davno, o veoma davno
Derventa je imala morske plaze
I sve oko nje bese vodoplavno
Kad me neko sumnjicavo pita
Ne verujuci u to i takva cuda
Navedem dokaz iskopanog kita
A poznato je kit samo morem krivuda
Otkuda bi nastalo ime Broda
Da nije bilo panonskih mornara
Od Novog Sada donela ih voda
Brod i u njemu sto ljutih gusara
Pitam se sta mu bi zasto ode a ne osta
Da se kupam na njegovoj pescanoj plazi
Ukrinom plivam pa sve ispod mosta
Hajde, more, vrati se pa me potrazi
VEROVALI ILI NE...
Deco, da li treba da verujemo,
To sto u novinama kazu,
Ili da zakljucimo da lazu?
Najveca zivotinja na svetu,
Moze se reci pravi hit,
Novine kazu jeste plavi kit.
Dugacak je trideset metara,
Tezak sto tona i malo vise,
Kao jedanaest slonova, tako pise.
Maleni kitovi, odmah cim se rode,
Imaju po sedam tona i bas kao iz vode
Zure da porastu veoma brzo.
Dnevno posisaju petsto litara mleka
I za samo nedelju dana bez imalo srama
Uznapreduju osamsto kilograma.
To znaci da ove bebe rastu kao san
Brzinom od cetiri kilograma na sat
Ili sto kilograma na dan.
Deco, da li da verujemo,
To sto u novinama kazu,
Ili da zakljucimo da lazu?
Verujmo.
ZEC I STRASILO
Zeca muce traume
Usred gredice graha,
Vitez je zelene sume,
Ali umire od straha.
Strasilo u mirnom stavu
Drzi ga netremice na oku,
Uperilo pusku pravu
Zec je u stalnom skoku.
Srce kao bubanj tuce,
Al' mladice fine socne,
Gricka danas ko i juce
Pobegne, pa opet pocne.
Ej, strasilo, strasni stvore,
Zar ti straza ne dosadi?
Digni pusku malo gore,
Da se zeko grahom sladi.
MORSKI VUK
Stari morski vuk, mornarcina bas prava,
Dremucnu samo nacas i poce da spava.
Dok ga ljulja more na palubi male ladje,
I mornara mrgu san ponekada snadje.
Dremucka on tako, jos se dimi lula,
Kad do ladje dopliva ogromna ajkula.
Ajkula je strasno zvere, koje morem pluta,
Naumilo morsko zvere ladju da proguta.
I dok sunce pece na nebeskom svodu,
Trze se morski vuk i pogleda u vodu.
Protrlja snene oci da vidi sta se morem valja
I malo se strecnu kada spazi grmalja.
Opsova nesto ruzno, pojede kutiju spanaca,
Pa rece: Od maca strada ko se maca laca!
Zamahnu rucerdom snagom teskog malja
I zviznu u celenku strasnoga grmalja.
Ajkula repata samo tuzno zacvili pritom
I sta uradi na pucini - postade golub pitom.
PROLECE I PRVE RECI LJUBAVI
Odjednom prolece nezna breza pupi
Ana i Stefan u parku na klupi
Danas nema skole napolje iz kuce
Sta li to jedno drugome sapuce
Svuda sjaj radost suncani bal u travi
Verovatno se radjaju prve reci ljubavi
Ali zasto su se te reci tako tesko stisle
Pa im ne daju da kazu ono sta misle
Dok sanjare sami imaju reci prave
Sada kada treba nikako da se otkrave
Kuda sa ocima sta sa smesnim rukama
Jos koje prolece i kraj ce tim mukama
ANA I PAHULJICE
Pahuljice, te princeze nezne,
Leprsaju kao pcele bele, snezne.
Odozgo, sa visina, iz nebesa,
Ani na nosic neko brasno stresa.
Pahuljice, te lepotice gizdave,
Vesele, Anu zure da pozdrave.
Prosipa ulicom belo carobni mag,
Prekrivajuci brzo svaki novi trag.
Uporno dugo, cak celog dana,
Po snegu skakuce mala Ana.
Pogleda u nebo, a sred lica,
Sleti joj jato belih leptirica.
LJUBAVNA
Decaci i devojcice ne treba da se stide
Kad razmene prve poljupce a odrasli vide
I ne treba o tome naglas i na sve trube
I deca treba da se vole, grle i ljube
Zao mi je samo sto vise nisam dete
Ljubio bih devojcice od glave do pete
Jer bez ljubavi i ljubavnih strasti
Ovaj ludi svet mogao bi propasti
Znam sigurno da nema nista sladje
Zato nek' se ljube sve mladji i mladje
Zao mi je samo sto vise nisam dete
Ljubio bih devojcice od glave do pete
PRINCEZE I DECAK
Zivele u zamku dve male princeze
Veoma lepe i vitke k'o breze
Pametne i dobre u svakom pogledu
Al' nista nisu htele da jedu
A odmah tu u blizini zamka
Ziveo decak tanak k'o slamka
U trosnoj kucici prepunoj bede
Nije mogao da bira sta ce da jede
Slucajno su se princeze i decak sreli
I jos zelene jabuke zajedno jeli
- E svasta - rekao kralj u cudu -
Neka jedu samo zdrave da bud
LJUBAVNI PRVACI
Prvi put sam se zaljubio kao nista,
Jos kao mali deran iz zabavista.
Drugi put, ah te ljubavi prve i glupe,
Kao prvacic u Anu iz trece klupe.
A ja iz zadnje ko neka glupa bena,
Mislio sam da ce mi ona biti zena.
Treci put na moru jednog toplog leta,
U devojcicu sto plazom sama seta.
A zatim dodjose i one ljubavi prave,
Ali ipak prve ne mogu da se zaborave.
I danas je sve isto devojcice i decaci,
Sto se zaljubljivanja tice pravi su prvaci.
SKOLA I ANA
Skola skola svakog dana
Najdraza mi fiskultura
I u skoli jedna Ana
Najlepsa od svih cura
S matematikom losa veza
Sa istorijom tako-tako
Dok je tu Ana ko princeza
Meni skola ide lako
Cim u skolu Ana kroci
Treperava ko pahulja
Stalno trazim njene oci
U srcu me nesto zulja
RASPORED U DJACKE KLUPE
Ne volim ove rasporede glupe
Zasto bas mene to uvek snadje
Krivi raspored u djacke klupe
Stefan i ja a s Anom bih radje
Opet nesto tesko u srcu me tisti
Idem u skolu al' bez imalo volje
Neka ucitelj svoju odluku ponisti
Ja bih taj raspored nacinio bolje
To je zaista vrlo teska kazna
Ta nepravda me strasno zabolela
Skola je tako pusta i prazna
U moju klupu i Ana bi volela
SAMO LEPE ANE NEK' RADJAJU MAJKE
Nema ni Ana pravo u svemu
Dok ona prica ja imam tremu
Pa ipak joj to nikada necu kasti
Svaki njen osmeh hteo bih ukrasti
Jer Ana je ljupka k'o iz bajke
Samo lepe Ane nek' radjaju majke
NASA FRANCUSKINJA
Meni nista lepse
Meni nista draze
Avgust sunce more
Sitni pesak plaze
Dugo toplo leto
I bezbrizni dani
U plaveti morskoj
Ko ptica na grani
A subote jedne
Stize tako ona
Francuskinja lepa
Iz grada Liona
Nastale su tada
Mnoge muke teske
Sporazumevanje prstima
Takorekuc peske
Ali njena mama
Dama lepa vraski
Saznah iznenada
Da govori naski
Rekoh kao mudro:
Madam, bon zur
Ona meni: Dobar dan
Ja ljosnuh na tur
SVE TI U SRCU NESTO VRUCE
Odjednom, dok si se najmanje nadao tome,
Desilo se da te dva oka potpuno slome.
Ne znas sta ti je, sve ti u srcu nesto vruce,
Najradije bi da ti je razred i deo rodne kuce.
Pitas se stalno ko taj nemir naglo prosu,
Pa ne vidis nista samo njenu kosu.
A dok ti plasljivo srce postaje sve tesnje,
I njeni obrazi sve su rumeniji k'o tresnje.
Tu tajnu vatru bas nista ne moze da stisa,
Nju ne gasi ruka, ni voda, ni najjaca kisa.
Mama, tata, tetke, niko tu tajnu da dokuci,
I tebi je sve nejasno, toplo te nesto muci.
DECAK MENI SLICAN
Postoji kod nas u skoli
Decak sto sasvim na me lici
Devojcicu Anu mnogo voli
U ljubavi kako i prilici
Ona je ljupka ko princeza
Bas nigde takve zgodnoce
Danima ga nestasno zeza
I radi s njim sve sta hoce
Devojcice su tome vicne
Decaci pomalo nespretni
One veste simpaticne
Oni zbunjeni i nesretni
I kakav je to nacin i cin
Devojcice draga ljupka
Shvati - voli te decak fin
I zato tako zbunjeno cupka
DEVOJCICE
Devojcice su oduvek nezne, lepe i fine,
Ali zasto nas gledaju tako s visine?
A mi decaci kao da smo zveknuti,
Samo ih gledamo ne znamo ni beknuti.
Desi li nam se greska k'o da pljusne kisa,
Njihov glasni smeh niko da utisa.
Na kraju skole, uz skolskog zvona zvuke,
Rado bismo ih malo propustili kroz ruke.
Nestane te ljutnje i bes naglo utrne,
Sve zbog jedne Ane brzonoge srne.
U dubini srca bas svakog trenutka,
Tinja mala vatra zbog lepog Anutka.
ANUTAK
Skolska mi klupa kao kuca, samo vise zgodna,
U njoj sa mnom jedna Ana, dusi mojoj srodna.
Jedva cekam zoru i dan novi da osvane,
Tesko je bez drugara, a jos teze bez Ane.
K'o najlepsi cvet sja leprsava suknja cista,
A u njoj pcelica Ana sva carobno blista.
Svetli cisto sunce u njenim zenicama lepim,
Cuvam svoju Anu i nad njom malo strepim.
Svakog skolskog dana, minute ili trenutka,
Svud me prate oci moje male Ane, Anutka.
Skolska mi klupa kao kuca, samo vise zgodna,
I u njoj sa mnom jedna Ana, dusi mojoj srodna.
ANINA BALSKA HALJINA
Od zlatnih niti sto ih sunce lije,
Mama za Anu novu haljinu sije.
Od bele svile carobnu haljinu malu,
Najlepsa da bude na skolskom balu.
Kojoj ce da se dive dok je Ana nosi,
Ko cvetu koji svetli u jutranjoj rosi.
Haljinu za dan njenog prvog plesa,
Ko ptica od srece da poleti u nebesa.
Haljinu za malu vilu, leprsavu kratku,
I u njoj ljupku Anu, nasmejanu, slatku.
Vise od svega Ana jedva ceka da vidi,
Da li ce Stefanu haljina da se svidi.
OSTRVO KOJE NE POSTOJI ILI ALONZO POSPANKO
Barbari Levandovskoj
U gradu Porto u Portugalu,
U neko vreme ne tako davno,
Ziveo usamljeno u kucici na zalu,
Alonzo ribar, skromno, jednostavno.
Alonzo Pospanko sve vise stario,
A da nikada ni ribicu nije ulovio,
U barci vise dremao nego ribario -
A mnoge je morske uvale oplovio.
Jednom je tako doziveo pravu idilu,
Ribe su slozno njegovu barku
Odgurale na srecno ostrvo Antilu,
Dok je on uljuljkan cvrsto spavao.
Probudio se na pescanoj plazi,
Na pesku koji je od zlata bio,
Nije mu jasno bilo sta tu trazi -
Ipak je saku peska u dzep stavio.
Tada je dosla mala Manuela:
-Ti ces ovde zauvek ostati! - rece.
Potom je njegovu barku spaliti htela,
Ali Alonzo Pospanko brzo utece.
- Ne, nikako, to ne dozvoljavam!
Barka je jedino moje blago!
U barci stanujem, jedem i spavam,
Barka je moje zlato, milo i drago.
- Vrati se kod nas, Alonzo - zvala
Manuela. - Sve ces imati na Antili.
- Vise volim da nista nemam u Portu, hvala.
Dok su barka i on sve brze plovili.
Nocu je stigao u Porto ne bas slavno,
Toliko umoran da je zaspao uspravno.
Ujutro ribarima isprica sta je video na Antili,
Oni su se smejali jer nista nisu shvatili.
- Pogledajte! - slavodobitno je Alonzo rekao.
- Doneo sam pregrst zlatnog peska!
Ali dzep je imao rupu, pesak bese istekao,
Od cega je nastala jos veca burleska.
- Imas bogate snove - smejali mu se u Portu.
- Bio si na ostrvu koje ne postoji, samo snovi...
Cak se i crna macka cerekala u vrtu,
Od cega su joj se zamrsili dugi brkovi.
GODISNJI ODMOR
Odluce konacno mrav i mravica eto,
Da odu na godisnji cim pocne leto.
Dosta je bilo strke i teskog rada,
Zasluzili su i oni malo odmora i hlada.
Voz je jurio kroz sela, gradove i gore
I napokon stigao na plavo more.
A na moru sve neki narod fini,
Obuce mravac gace a mravica bikini.
Na sve strane zamor, smeh, valovi, cika
Srecni mrav i mravica ko deca velika.
Onda mravac: Bas je more zgoda prava!
A mravica njemu: Mnogo lepse nego trava.
I tako oni bezbrizni lece svoje zivce,
Mravica pijucka sok, a mravac pivce.
A nakon deset dana povratak, o kakva steta,
Mravac rece: Draga, idemo i iduceg leta.
MRAVAC KOJI NIJE VOLEO RADITI
U koloni sve jedan po jedan
Ide stroj mnogo vredan
U visokoj sumi zelenih trava
Slozno radi druzina mrava
Al jedan mali nestasni mravac
Stalno zastaje i menja pravac
Zove ga tata zove ga mama
Ne menjaj pravac koracaj za nama
Ali on smugne u gustis trava
Nece da radi vec zabusava
Ne voli rad tu tesku stavku
Legne u hlad i gricka travku
Gleda to odozgo strogi mravlji car
A zna se mravlji car ne voli nemar
Mravce - rece on - imam za tebe lepu zgodu
Neces da kosis travu nosices vodu
Onda je mravac tesku vodu danima nosio
I shvatio: Isto je vodu nosio ili kosio
Pa zamoli cara tu mudru glavu
Mravlji care i ja bih kosio travu
MISEVI U VIKENDICI
Misevi u kuci
Ta vesela bratija
Njima je svedno
Sir ili hartija
Moja biblioteka
Za njih je suma
U slast su pojeli
Radovica i Rsuma
Njima ne smeta
Hartija dobra il' losa
Eh, bas mi je zao
Stradao i Mosa
Njima je svedno
Pesma ili slika
Plavi cuperak...
Stradao i Mika
Pojeli lepu pesmu
Preko celog stupca
Mog dragog pesnika
Pere Zupca
Ti mali vrazi
Otkuda su dosli
Mnoge knjige i pisci
Dobro su i prosli
MALI RISTA
Bio jednom jedan Rista
Mrsav tanak kao glista
Pojesti mogao sampita trista
I jos jednu
I taj Rista bio svasta
Sve sto smisli ljudska masta
Biciklista i sahista
Gligorica tuk'o puta trista
I jos jednom
U gradu je hrabri Rista
Rastom mali a dzudista
Razbojnika pretukao trista
I jos jednog
A njemu nista
Voleo je mnogo zvake
A imao ruke jake
Dobar majstor masinista
Oplovio mora trista
I jos jedno
Slucajno upoznah tog tica
Dok je isao iz vrtica
LAVA SE NE BOJIM
Bio lazan ili prav
Ja od njega nemam strav
Sa dve ruke jake muske
Ja ga bacim poledjuske
I opalim mu jos tri cuske
Ne znam cemu sve te price
Ne bojim se ni kad rice
Te on je strasan, te car je sume
Bio od krzna ili od gume
Bio lazan ili prav
Ja od njega nemam strav
Mogu za rep da ga povucem
Nece da slusa ja ga istucem
Onda bude dobar kao mace
Samo sto ne zacvili i zaplace
Krotko stvorenjce sto samo slusa
Neka me dirne neka pokusa
Ne verujete meni, nek' kaze baka
Ne bojim se lava, samo malo mraka
KARADJORDJE
Pitam se, deco, da li je Karadjordje,
Pre nego sto je postao gospodar rata,
Krao komsijske tresnje i grozdje,
Da li se igrao topovima od blata?
Da li je i on kao mi cackao nos,
I krao jaja iz pticjih gnezda,
Je li s proleca odmah isao bos
I sanjao da skokne cak do zvezda.
Sve mi se cini da nas hrabri DJordje
Nije mogao tek tako voce da prodje.
Jer oduvek je bilo da nas ono vuce,
Zbog cega nas poneko i za usi povuce .
Pre nego sto je hrabro ganjao Turke,
Mora da ga je stalno mamila reka.
Verovatno je kao i mi skakao gnjurke
I polako stasavao do zrelog coveka.
NIKOLA TESLA
Jednom je mali Nikola Tesla
Lezao na otkosu mlade trave
Gledao u nebo zemlja se tresla
Munje su sevale iznad glave
Jest da je bio jos sasvim malo dete
A vec je mislio na elektricitete
Drugi put na potoku mlin stvara
A vec mu u glavi bila Nijagara
Na livadi sarenoj sred pticjeg bruja
Vec se radjala izmenicna struja
Jest da je bio jos sasvim malo dete
A vec je proucavao elektricitete
U Smiljanu buducem centru planeta
Razradjivao je primenu elektromagneta
Svet jos nije ni cuo za njegovu Liku
A on je imao ideju za radio i Te-Ve sliku
Jest da je bio jos sasvim malo dete
A vec je znao da upotrebi elektricitete
Ideja mu bese izbeci svaku zicu
Sa kraja sveta cuti malu pticu
Zato je odlucio bas celi svet:
Mali Nikola, zasluzio si pet
SINISA, PRVAK JUNACINA
Imam necaka
Sinisu
Prvaka
Junacinu
Dobrog djaka
Malog velikog coveka
Viteza od Septembra
Koji jedva ceka
Da svrsi skolski cas -
I uhvati gas
Kod kuce ostali
Drugari
Macevi i pistolji
Bas je to nepravda
Protivno njegovoj volji
Njega zatvorili u skoli
Nije da nece
Casna rec
Tesko nije nista
Ali od skole -
Lepsa je sloboda
Sirokog dvorista
DECIJI PESNIK
Pisao je pisao pesme decije
Jer je znao da ce biti necije
Sad se deca strasno muce
Napamet te pesme da nauce
Uh
NOVI KRALJ
Okrunite mene za kralja
Bice lepse i sve kako valja
Rece najmanji od svih mrava
Mravuljak zvani Mudra Glava
Zivecemo svi slozno u sreci
Med i mleko svuda ce poteci
Dosta je vladala brkata bratija
I nama treba demokratija
Slusa sve to sav narod sumski
Ali ne razmislja bas razumski
Sta misli mravuljak Mudra Glava
Tako malen da pobedi lava
Oduvek je takva navika bila
Da svetom vlada snaga i sila
Ne mozemo tu uciniti ama bas nista
Ne ponasajmo se ko deca iz zabavista
Nije bas da svako lava voli
Al sila boga nikad ne moli
Slusa mravuljak kako se narod glozi
I nikako ne moze da se slozi
Ne zeli narod novog kralja
Navikao na ovog sto ne valja
Jer kada bi svi slozni bili
Lako bi i lava pobedili
HRABROST
U sred dzungle jedno vece,
Kraj reke sto mirno tece,
Susrete me malo mece
I ni pet, ni sest rece:
NE OKOLISAM I NE LAZEM,
SAD CU U SLAST DA TE SMAZEM.
POJESCU TE KO OD SALE,
NAJRADIJE JEDEM MALE.
Bas ne volim kad mi prete,
Ni kad mi srce sidje u pete,
I tu se onako bogovski uplasim,
Al' se brzo snadjem i za kolt masim.
O, IZVINITE, SALIO SAM SE, KAUBOJU.
IDEM JA DA POTRAZIM MAMU SVOJU...
Odjednom ce skruseno mece,
To kaza i kao zec u gustis utece.
BAKUTA NA PUTU
Bas sam se mnogo unervozio
Dok sam se sankama vozio
Otkuda se tu bas nasred puta
Tog trena nasla nasa bakuta
Sada jos nesto cak izmisljava
Dok tata hoce da me kaznjava
A nisam je cak ni dotaknuo
Dok sam k'o vetar promaknuo
Da su bakutaneri zimi u kuci
Ni nas prut ne bi trebao tuci
ALEKSA
Lepa i mlada mama Valeri
Javljeno je ovih dana iz Pariza
Rodila je zdravog sina Aleksu
Lepseg od princa ili markiza
Bas lepo ime kazemo svi mi
Treba to i cesce da se dogadja
Umesto raznih Patrika i Fransoa
Sve vise Aleksa neka se radja
DEDA U FOTELJI
Gledam tako moga deda Velju,
Kako je lepo zaseo u fotelju.
Stavio naocare kao novine cita,
Kobajagi cita a mislima skita.
Kad' za trenutak u njoj zadrema,
Usni kako se u kosmos sprema.
Smesi se i sanja tu lepu zgodu,
Kako leti u svemirskom brodu.
Onda se odjednom pojavi baka,
Pomalo nespretna k'o starica svaka.
I kao slucajno zapne za fotelju,
Sto probudi kosmonauta Velju.
Deda onako sanjiv pomalo ljut i trom
Kaze: Paznja, slecem na kosmodrom.
TUCEM DEDU
Tucem dedu u jednom mahu,
Ne zaistinski nego u sahu.
Na brzaka objavim mu rat,
Dva-tri poteza i sah-mat!
Cudom se cudi moj deda Velja,
Kako ucenik nadmasi ucitelja.
- Bogca ti tvoga sta radi malac,
A znam ga dok je bio tek k'o palac.
Onda polako pravi analizu,
I misli o pobedi kojoj bese blizu.
Lagano se tada za sedi brk cupne
I od ljutnje prstom po sahu lupne.
- Hajde jos jednom, mali vraze! -
I pocne polako figure da slaze.
Zamisli se deda i igra bez reci,
Ponovo kad pobedim, on oci izbeci.
BRKOVI
Sto moj deda ima brkove!
Sta brkove, brcine!
Takve brkove kroz vekove
Nisu imale momcine.
To su brkovi od uva do uva,
Deda ih ponosno suce,
Taj brkajlija mene cuva,
Cik onda neko da me tuce!
Preko noci iza usiju ih sprema.
Stalno me mame ti mamut-brci.
Cupnem ih malko dok on drema,
Pa sam onda u velikoj frci.
Znam da se tako opasno gresi,
Al' deda se probudi i samo smesi.
ZIMA BEZ SNEGA
Kakva je ovo zima kakvo vreme
Januar prolazi a sneg ne veje
Zelen park crven krov i sleme
Baka vec razmislja u vrtu da seje
Miruju sanke uspavale se skije
Veselo se sunce smesi iza brega
Toplo je svuda k'o da zima nije
A mi smo zeljni pahulja i snega
Budimo se tuzni svakog jutra
I dugo gledamo kroz prozore
Pa pomislimo sneg ce pasti sutra
MAJKA
Mojoj majci Zorki
Kada majka kaze: Ti si moja sreca
Postoji li koja rec i lepsa i veca
I kada jos pritom njena ruka meka
Zagrli u meni dete a odraslog coveka
Primetim tada u dubini njenog oka
Kako je ta ljubav velika i siroka
Nista nije vazno kao sreca moje majke
Ona je najlepsa princeza iz bajke
Dodjem ili podjem njena me suza prati
Tu veliku ljubav pruza samo mati
Kada majka kaze: Ti si moja sreca
Postoji li koja rec i lepsa i veca
ZELJE
Deca iz grada Budve
Zele bele snezne grudve
A deca iz rudarskog Bora
Barem jezerce plavog mora
Oduvek je to u svetu tako
Zelis ono sto trenutno nemas
Zadovoljiti sve zelje nije lako
Al uvek mozes lepo da sanjas
DOK DEDI CITAM JUNACKE PESME
Junacku pesmu moj deda voli svaku,
Al' najvise onu o Kraljevic Marku.
Dok Marko Musu za percin vuce
I moj deda k'o da ga sa njim tuce.
Odjednom poskoci, hukce, lulu pusi,
Ko sabljom mase dok nesto ne srusi.
Baka mu se cudi, mrmlja, tiho krsti
- Cuti, stara! - deda ce - Daj ne brsti.
Deda se u sve to tako jako uzivi,
Hoce tisinu, svi su mu nesto krivi.
Kad Marko na kraju pobedi Musu,
Kao da mu deda smace glavu rusu.
LETO NA MORU
Sta to u moru Ana i Stefan traze
Trceci duz tople pescane plaze?
To oni tamo gde barcice plove,
Hoce ribice rukama da love.
Prste kaplje vode, sunca, pene
Skrivaju se ribice medju stene.
Koliko sete ispuni njihove oci,
Kada ribica iz dlanova iskoci.
Trajace ova igra celog toplog leta,
Kad pocne skola - doplovice seta.
STA SAM VIDEO U PARKU
Video sam leptira gde se smeje,
Video pcelu - sred cvetne leje,
Video pticu - peva u zraku,
Video radost i leto u parku.
Video devojcicu s cvetom u kosi,
Video gde bubu na dlanu nosi.
Video brezu u belom vezu,
Video sunce ko zlatnu lepezu.
TRI LEPTIRA I ZRNO GRASKA
Tri leptira, tri sarena nestaska,
Leprsali nad zrnom graska.
Prvi rece: Gle, kakav je ovo stvor,
Gde su mu vrata, gde carobni otvor?
Drugi doda: Nema ni oci, niti ruke,
Toliko je malen, ponecu ga bez muke.
Treci viknu: Pa ovaj samo cuti,
Njegova me mirnoca vec pomalo ljuti.
Grasak u travi nikuda ne mice,
Ne mareci za druzinu sto vice.
MISKICA I MISKIC
U plastu sena na sred cvetne njive
Misonja Misica i Miskic srecno zive
U susednom zamku od kadulje i sleza
Zivi prelepa Miskica princeza
Misonja otac zvani Dugi Brk
Svakog se jutra da u ludi trk
Misica mama mirna tiha zena
Ne napusta kucu od zutog sena
Miskic sinak poslusna brza skoka
Stalno se igra kraj zamka i potoka
I cujte tajnu sapnucu vam je krisom
Miskic se zaljubio sav okupan kisom
Mokar mu je repic sve do kasna mraka
Dok princezu Miskicu ceka ispod maka
Velika se ljubav rodila kraj vode
Kud hodaju caplje i opasne rode
Traje lepa ljubav tokom celog leta
Na livadi sarenoj carstvu misjeg sveta
ZIRAFA U KINU
Zamislite samo kako je to divno,
Kada zirafa ode u kino,
Pa onako iz zadnjeg reda,
Uzbudljivo slike prerije gleda.
Dugovrata lepotica nikome ne smeta
Dok joj pogled platnom seta.
Al' u dusi joj tuga biva sve jaca,
Kao i sama prerijom da koraca.
Pa i nakon nekoliko sati -
Zirafa i dalje sanjari i pati.
Promicu jos dugo slike, ta carobna varka
Dok ona tuguje u krugu ZOO parka.
LAKI
Kad dodje u nasu kucu bese kao klupko,
Cupavozlatno, drago, nestasno i ljupko.
Ne pozdravi ni s dobar dan, niti zdrav'
Od svega sto cusmo bese samo - Av!
Od jutra do navece jurio je dan svaki,
Postade miljenik svih i dobi ime Laki.
Rastao brzo: duga dlaka, rep, lepe usi,
Bivao sve veci, drag, dobricina u dusi.
Ni primetio nisam kad presta biti stene,
Ko koga vise voli: ja njega ili on mene?
Ta velika ljubav meriti se ne moze,
Jednostavno mi se zavuce ispod koze.
Godine, dani, casovi srece, sete ili tuge,
Zajedno prevalismo staze teske i duge.
I uvek, u svakoj prilici u stvari,
Bez ostatka, Laki i ja najbolji smo drugari.
Cesto primetim kako me prate ta dva oka
I shvatim koliko je ta ljubav velika i siroka.
Kad bi ova sreca mogla vecno trajati
I ja bih mom Lakiju pomogao lajati.
IMENA
E, deco, deco, bas su zezanti
Oni sto slonove zovu elefanti
Slicno bi bilo kad bi malo slonce
Umesto njegovim imenom nazvali lonce
LOVRANSKI KESTEN
Stari kesten iz Lovrana
Ostao je golih grana
I njegova bujna kruna
Ostala je bez maruna*
Tik kraj mora snena plava
Do proleca kesten spava
Na ulici jesen, vece
Mirise kesten dok se pece
U prolecna jutra cista
On ce prvi da prolista
MACKA
Macka je pretrcala ulicu i
Vesto za pohvalu svaku
Izbegla auto za dlaku
Ova macka ce i dalje
Da prede
Da jede
Da sanja
Miseve ganja
A nama drago
DUGONOGE ZDERONJE
(Dopunjalka)
Sred rita, blata, mulja i vode,
Gacaju, sljapkaju dunoge .... (rode)
Beze, skacu, al' sve je dzabe,
U rodinom kljunu nestaju .... (zabe)
Usred sasi, trske i gliba,
Zavrsi i poneka jadna .... (riba)
A ispod vrbe gde caruje mrak
U njenom kljunu zavrsi i ... (rak)
Kad nema zaba i riba iz vira
Jede sve odreda i ne.... (bira)
VECE PRED KISU
(Dopunjalka)
U basti, u travi
Ljubicica se ..... (plavi)
Ispod strehe, strma krova
Nice lastina kucica .... (nova)
U potoku kraj tarabe
Kre-kre! Cuju se .... (zabe)
Britko munja nebo sece,
Odlazi dan, dolazi .... (vece)
Grmi, seva sve se njise
Bez' u kucu, eto .... (kise)
MEDO I PCELE
(Dopunjalka)
Medo, medo, nije red
Pojeo si sav nas ... (med)
Kad bi samo malo htele
Da te bocnu vredne ..... (pcele)
Bolje lezi potrbuske
Slatko jedi zrele ...... (kruske)
U granama nesto suska
Bup! Na nos pade medi ...... (kruska)
KOLIBRI
Kolibri je najmanja od svih ptica
I carobni princ mirisnih latica
Pogledaj njegov let i veste skokove
Dok treperi i ispija cvetne sokove
Uvek se pitam ko to malo cudo stvori
I dok stalno leti kako se ne umori
Sicusno zivo telo i dugi tanki kljun
Ne znas ko je lepse obojen on ili zbun
Njegov su zavicaj daleki bujni tropi
Steta sto ne zivi i kod nas u Evropi
Mogle bi u vrtu nase bujne ruze
Da mu budu kuca da mu srecu pruze
MALI I ODRASLI
Sve dok smo mali i kratkih gaca,
Niko od odraslih nas ne shvaca.
Oduvek samo odrasli zare i pale,
A niko ne zarezuje i nas male.
Oprostite, odrasli, a sta to fali
I nama sto smo musavi i mali?
I mi bismo hteli, ustvari, Stari,
Da i za nase misljenje neko mari.
Nije valjda da od kad je veka,
Niko nije za malog coveka?
Navalimo na voce, vitamine, spinat,
Porastimo brzo odraslima za inat.
KRAVA CUDNA SPRAVA
Ova sprava zove se krava
Savrsena je i bez ikakve greske
Pravi mleko od zelenih trava
A to su zadace veoma teske
Trava zelena a mleko belo
Ko neslana sala iz neke price
Sta radi ta spravica vreme celo
Pa pase a ponekad bogme i rice
Postoje mnoge sprave i masine
Naprosto da covek moze da bira
Al nigde nema spravice tako fine
Koja moze da proizvede kacicu sira
Odnekud tamo sasvim iz daleka
Sa zelenih livada i malenih sela
Ta spravica proizvede tone mleka
Zbog toga joj hvala za velika dela
